Postoji jedna stara politička tehnika koja se u Sarajevu koristi godinama:
kada stvari eksplodiraju – pronađeš krivca u vlastitim redovima i glumiš iznenađenje.
U slučaju KJKP “Rad”, ta tehnika je dovedena do savršenstva.
Stranka Narod i pravda (NiP) godinama upravlja ovim javnim preduzećem. Kontinuirano. Bez prekida. Bez “naslijeđenih kadrova” iz neke davne vlasti. I kada je sistem konačno kolabirao pred očima građana – počelo je međusobno optuživanje.
Ne između vlasti i opozicije.
Nego unutar iste stranke.
Kriv je direktor. A ko je birao direktore?
Delegat NiP-a javno udara po direktoru Emiru Dobrači, dovodi u pitanje njegove kompetencije, način izbora, komunikaciju. Sve legitimna pitanja. Ali samo ako se preskoči jedno ključno:
ko je tog direktora postavio?
i ko je postavljao sve prethodne?
Od sredine 2020. godine KJKP “Rad” je u kontinuitetu u rukama kadrova NiP-a. Ne “koalicije”. Ne “sistema”. Ne “naslijeđa SDA”. Isključivo – NiP-a.
Redoslijed je jasan, dokumentovan i neumoljiv:
- nakon odlaska Vere Arnautović – dolazi Nijaz Salamović (NiP), kasnije uhapšen
- zatim Samir Kurtanović (NiP)
- potom Mirsad Jašarević (NiP)
- i sada Emir Dobrača (NiP)
Četiri direktora. Jedna stranka. Pet godina.
“Katastrofalno stanje” kao iznenađenje
Dobrača je javno iznio listu problema koje je zatekao po dolasku: nespremna zimska služba, neodržavana vozila, neprovedene nabavke, finansijski minus, poremećeni odnosi, neprovedene presude, sumnjivi ugovori.
Sve to zvuči ozbiljno. I jeste ozbiljno.
Ali postoji jedno pitanje koje se uporno preskače:
kako je moguće da se sve to nagomilalo dok je isto političko rukovodstvo neprekidno upravljalo preduzećem?
Ako je stanje katastrofalno – onda je katastrofa proizvedena. Nije pala s neba. Nije se desila “u tranziciji”. Nije je napravio neko drugi.
Napravila ju je politika koja sada glumi da ju je tek otkrila.
Politička šizofrenija na djelu
Ono što gledamo nije borba za odgovornost, nego kontrolisana politička šteta.
Jedan dio stranke:
– distancira se od direktora
– glumi principijelnost
– pokušava spasiti imidž
Drugi dio:
– iznosi “naslijeđene probleme”
– poziva se na sistemske manjkavosti
– traži strpljenje građana
Oba dijela pripadaju istoj političkoj strukturi.
To nije sukob.
To je unutrašnja koreografija.
Javna preduzeća kao politički laboratorij
“KJKP Rad” nije izolovan slučaj. On je primjer šire prakse: javna preduzeća se tretiraju kao:
- kadrovski bazen
- poligon za eksperiment
- amortizer političkih grešaka
Kada sve ide “u redu”, zasluge su političke.
Kada sistem pukne, krivica je individualna.
Direktor postaje potrošna roba. Stranka ostaje netaknuta.
Zaključak bez floskula
Ako stranka godinama upravlja preduzećem, onda nosi i punu odgovornost za njegovo stanje. Ne selektivnu. Ne fragmentiranu. Ne personaliziranu samo kada zagusti.
Ne možeš istovremeno:
- birati direktore
- kontrolisati nadzorne odbore
- voditi politiku kadrova
- i onda reći: “ovo stanje smo zatekli”
To stanje je rezultat vlastite politike.
Građani Sarajeva ne trebaju još jednu rundu stranačkih prepucavanja. Trebaju odgovor na jednostavno pitanje:
ko je odgovoran za godine upravljanja koje su dovele do ovoga?
Sve drugo je – pranje ruku solju koja se, po novoj komunalnoj teoriji, ionako pretvara u vodu i nestaje.
