Mađarska će 12. aprila 2026. izaći na parlamentarne izbore.
Formalno – demokratski proces.
Suštinski – test koliko daleko Evropa još može tolerisati lidera koji sistematski radi protiv nje, a istovremeno koristi njene benefite.
Viktor Orbán je na vlasti gotovo dvije decenije. U tom periodu nije izgradio snažnu demokratiju, nego lični sistem vlasti, zasnovan na kontroli institucija, medija, pravosuđa i narativa.
To je poznata priča. Ali za Bosnu i Hercegovinu, Orbán nije samo “problem EU-a”.
On je otvoreni politički neprijatelj.
Orbán i Balkan: Namjerna destabilizacija
Orbán godinama:
- otvoreno podržava Milorada Dodika
- relativizira secesionističku politiku Republike Srpske
- daje političku, finansijsku i simboličku podršku projektima koji direktno potkopavaju Bosnu i Hercegovinu
To nije lapsus.
To nije diplomatska greška.
To je svjesna strategija.
Orbán Balkan vidi kao prostor:
- za širenje neliberalnog modela
- za testiranje granica EU reakcije
- za savezništvo sa lokalnim autoritarnim liderima
U toj računici, stabilna, suverena i funkcionalna Bosna i Hercegovina nije poželjna.
Zašto Orbán to radi?
Zato što političari poput njega:
- opstaju na konfliktu
- hrane se krizama
- jačaju moć kroz podjele
Njegova podrška Dodiku nije ideološka, nego operativna:
ako se ruši jedan multietnički, evropski projekat – lakše je opravdati rušenje drugih.
Bosna i Hercegovina je u toj priči kolateral, ali i test.
Mađarski izbori: Zašto su važni i van Mađarske
Prema anketama, opoziciona stranka Tisza i njen lider Péter Magyar trenutno vode ispred Fidesza. To prvi put nakon dugo vremena znači da Orbán nije nedodirljiv.
Ali čak i ako izgubi izbore, šteta koju je napravio:
- po EU
- po vladavinu prava
- po Balkan
ne nestaje preko noći.
Orbán je normalizirao ideju da:
- članica EU može otvoreno podržavati secesiju u susjednoj državi
- demokratija može biti proceduralna, ali ne i suštinska
- nacionalizam može biti vanjska politika
Antiportal stav (bez uvijanja)
Lideri poput Orbána nisu “alternativni glas Evrope”.
Oni su unutrašnja erozija Evrope.
Za Bosnu i Hercegovinu, Orbán:
- nije neutralni akter
- nije “prijatelj stabilnosti”
- nije saveznik
On je političar koji svjesno podržava projekte razgradnje BiH, jer mu takav Balkan odgovara.
I zato mađarski izbori nisu samo mađarska stvar.
Oni su pitanje hoće li Evropa konačno reći da članstvo nije licenca za destrukciju.
Zaključak
Orbán nije anomalija.
On je simptom.
Simptom Evrope koja je predugo tolerisala one koji ruše sistem iznutra, dok se pozivaju na demokratiju samo kad im treba legitimitet.
A Bosna i Hercegovina to osjeća prije svih.
Ako Evropa želi stabilan Balkan, mora prestati tolerisati lidere koji ga namjerno destabilizuju.
