Kad je Mark Rutte u Evropskom parlamentu rekao da se “nikako ne može prihvatiti stvaranje sigurnosnog vakuuma u Bosni”, to nije bila diplomatska fraza. To je bila procjena rizika.
U NATO-jeziku, sigurnosni vakuum znači samo jedno:
prostor koji se može zapaliti bez mnogo upozorenja.
BiH nije problem — nego praznina
Rutte nije govorio o:
- reformama
- institucijama
- ekonomiji
- evropskom putu
Govorio je isključivo o odsustvu kontrole.
To je ključna poruka:
Bosna i Hercegovina se u NATO analizi ne posmatra kao akter, nego kao teren.
Ne kao država koja donosi odluke, već kao prostor u kojem se odluke mogu nametnuti ili u kojem se mogu sudariti tuđi interesi.
Zašto je BiH osjetljivija nego ikad
Postoji nekoliko razloga zašto NATO posebno naglašava BiH:
- nema jedinstven sigurnosni glas
- političke elite proizvode krizu kao stalno stanje
- međunarodni nadzor je oslabljen, ali ne ukinut
- ruski utjecaj je politički, ne vojni — i upravo zato opasniji
BiH je u NATO logici nedefinisana zona: nije neprijatelj, nije saveznik, nije neutralna. Samo — nestabilna.
Ono što Rutte nije rekao, ali je podrazumijevao
NATO ne govori o vakuumu ako ne vidi mogućnost:
- institucionalnog kolapsa
- unutrašnjih blokada koje prerastu u sigurnosni incident
- lokalnih aktera koji testiraju granice reakcije
Drugim riječima:
BiH nije u fokusu zato što je važna — nego zato što je potencijalno zapaljiva.
Zaključak: hladna istina bez uljepšavanja
Rutteova rečenica nije bila upozorenje građanima BiH.
Bila je poruka saveznicima.
Poruka glasi:
Bosna se ne smije pustiti iz vida, jer nema unutrašnji mehanizam stabilnosti koji bi garantovao mir bez spoljnog okvira.
To nije kompliment.
To je dijagnoza.
