U Bosni i Hercegovini ruski uticaj odavno više nije pitanje zastave, ambasade ili protokolarnih osmijeha. On se, kako sugeriše konsultant za geopolitiku i bezbjednost Nikola Lunić u razgovoru za Istina.media, kreće kroz mnogo tiše kanale: kroz političke saveznike, energetske aranžmane, medijske narative, društvene mreže i one poznate balkanske pukotine u kojima korupcija uvijek pronađe svoju geopolitiku. Umjesto otvorene dominacije, riječ je o mnogo podmuklijem modelu: održavati zemlju dovoljno podijeljenom, dovoljno blokiranom i dovoljno umornom da nikada ne stigne do stabilne tačke.
Geopolitički pritisci ovdje ne dolaze kao otvorena prijetnja, već kao podrška akterima koji garantuju da se u BiH nikada ništa suštinski neće promijeniti.
U tom smislu, Lunić ne govori o uticaju koji dolazi spolja i nameće se silom, nego o modelu koji funkcioniše mnogo suptilnije — kroz već postojeće slabosti sistema.
Kako objašnjava, rusko prisustvo u Bosni i Hercegovini nije izgrađeno na stabilnim strukturama moći, nego upravo na onome što ovdje već postoji: političkim podjelama, institucionalnoj krhkosti i društvenim pukotinama koje se godinama ne zatvaraju. U tom kontekstu, on precizno opisuje način na koji ta mreža funkcioniše:
“Rusija je tokom poslednje decenije izgradila mrežu političkih, ekonomskih i informacionih veza u Bosni i Hercegovini i regionu. Međutim, taj uticaj je, pre svega, instrumentalizovan i oportunistički, jer se oslanja na političke pukotine, institucionalne slabosti i postojeće društvene podele. Ukoliko se te pukotine smanje, automatski se smanjuje i prostor za ruski maligni uticaj”.
Lunić napominje da se takav model djelovanja ne zaustavlja na apstraktnom nivou, nego ima vrlo konkretne posljedice po političku i institucionalnu stvarnost Bosne i Hercegovine. Posebno ističe ključne izazove koji iz toga proizlaze:
“Glavne posledice po stabilnost Bosne i Hercegovine ogledaju se u nekoliko ključnih izazova: produbljivanje političke polarizacije između entiteta i političkih blokova, slabljenje državnih institucija kroz dugotrajne blokade i krize legitimiteta, usporavanje evropskih i evroatlantskih integracija, povećanje ranjivosti informacionog prostora, kao i očuvanje koruptivnih mreža koje podrivaju vladavinu prava. U celini posmatrano, ruski uticaj u Bosni i Hercegovini funkcioniše pre kao faktor destabilizujućeg balansa nego kao pokušaj potpune kontrole. Cilj nije nužno dominacija, već održavanje dovoljno visokog nivoa političke nestabilnosti kako bi se sprečilo čvrsto vezivanje zemlje za zapadne političke i bezbednosne strukture”.
Priča o ruskom uticaju u Bosni i Hercegovini ne završava na njenim granicama. Naprotiv, ona tek tada postaje ozbiljnija. Lunić upozorava da se ključ razumijevanja nalazi u regionalnim odnosima — prije svega u načinu na koji Rusija redefiniše svoje prisustvo na Zapadnom Balkanu.
“Poslednjih godina, uticaj Rusije na političke i bezbednosne procese u regionu Zapadnog Balkana postepeno slabi u strukturalnom smislu, ali istovremeno postaje operativno opasniji. Razlog za to je činjenica da Moskva gubi deo formalnih političkih i ekonomskih poluga u regionu, ali preostali uticaj nastoji da nadoknadi intenzivnijim korišćenjem obaveštajnih, političkih i informacionih instrumenata na terenu. U tom smislu, posebno je važan odnos između Rusije i Srbije, koji predstavlja jedan od osnovnih instrumenata ruskog prisustva u regionu. Iako se Srbija formalno nalazi u procesu evropskih integracija i vodi politiku vojne neutralnosti, istovremeno se ne odriče snažnih političkih, energetskih i bezbednosnih veza sa Moskvom. Upravo taj balans omogućava Rusiji da zadrži određeni politički i obaveštajni prostor za delovanje na Zapadnom Balkanu”, upozorava Nikola Lunić za Istina.mediju.
Tekst je nastao na osnovu intervjua objavljenog na portalu Istina.media. Cijeli intervju možete pročitati na portalu Istina.media:
https://istina.media/nikola-lunic-za-istinu-rusija-je-izgradila-mrezu-politickih-ekonomskih-i-informacijskih-veza-u-bih/
