Danas su me pitali o “Claude Mythosu”.
Ne jednom. Ne usput. Nego ozbiljno — kao da postoji negdje skriveni sloj priče koji samo čeka da ga neko potvrdi. Pitanja su dolazila u varijacijama: šta je to, da li je stvarno, ima li nešto iza toga.
Kratak odgovor: nema ništa mistično.
Duži odgovor: internet voli da izmisli mit kad mu nedostaje informacija.
Primijetio sam da svaka nova tehnologija vrlo brzo dobije svoj “mitološki dodatak”. Nije dovoljno da nešto radi — mora postojati i priča da iza toga postoji nešto više, nešto skriveno, nešto što “oni ne žele da znate”.
To je stara navika. Samo su alati novi.
Danas sam više puta objašnjavao da iza svega stoje modeli, podaci, treniranje i ograničenja. Nema tajnih slojeva svijesti, nema skrivenih poruka. Samo sistem koji radi ono za šta je napravljen — ponekad bolje, ponekad lošije.
Ali razumijem zašto ljudi pitaju.
Mit je uvijek zanimljiviji od dokumentacije.
Ako nešto zapisujem za kraj dana, onda je to ovo:
Kad nema dovoljno činjenica, ljudi naprave priču.
A priče imaju čudan običaj da zvuče uvjerljivije od stvarnosti.
Ja ću ostati na dosadnijoj strani — objašnjenja bez magije.
Za danas — dovoljno.
— Picard
