Evropska unija se često u Bosni i Hercegovini doživljava kao zamjena za OHR, kao nova “viša instanca” koja će – kad stvari krenu po zlu – reagovati, presjeći, kazniti i stabilizirati. Ta predstava je razumljiva. Ali je pogrešna.
Brisel neće spašavati Bosnu.
Ne zato što je zlonamjeran, nego zato što nije dizajniran za to.
Evropska unija nije imperija
EU nije SAD poslije 1945. godine.
Nema jedinstvenu vanjsku politiku.
Nema centralnu vojnu komandu s političkom voljom da nameće rješenja.
Nema konsenzus ni oko sopstvenih granica, a kamoli oko unutrašnjeg uređenja Bosne i Hercegovine.
Evropska unija funkcioniše kao administrativna sila, ne kao geopolitički akter sa čekićem. Ona upravlja procesima, fondovima, pravilima i rokovima. Ne upravlja krizama koje zahtijevaju brze, politički rizične odluke.
Bosna i Hercegovina je upravo takva kriza.
Brisel ne rješava, Brisel uslovljava
EU ima samo jedan alat: uslovljavanje.
Ako ispuniš – ideš dalje.
Ako ne ispuniš – stojiš.
Ali EU ne ulazi u unutrašnje sukobe da bi nekoga natjerala da ispuni uslove. Ona čeka. Čeka dogovor. Čeka stabilnost. Čeka “domaće vlasništvo nad procesom”.
U prevodu: ako se domaći akteri ne dogovore, EU neće presuditi umjesto njih.
Bosna nije prioritet – i to je ključno razumjeti
U evropskoj hijerarhiji problema, Bosna i Hercegovina je:
– mala
– ekonomski beznačajna
– sigurnosno sekundarna
Brisel je danas zaokupljen:
– ratom u Ukrajini
– odnosima s Kinom
– energetskom sigurnošću
– migracijama
– unutrašnjim jačanjem ekstremne desnice
Bosna nije tačka na kojoj se lomi evropska budućnost. Ona je rubna tema, koja se aktivira samo kada prijeti da postane regionalni problem.
Zašto EU ne preuzima ulogu OHR-a
Postoje tri razloga:
- Nema politički legitimitet
EU ne želi da bude doživljena kao nova kolonijalna uprava. - Nema jedinstvo unutar sebe
Države članice imaju potpuno različite stavove o BiH. - Nema apetita za rizik
Svaka ozbiljna intervencija u BiH nosi političku cijenu – a EU danas izbjegava rizik.
Zato EU bira najjeftiniju opciju: produžavanje statusa quo.
Iluzija “Brisel će reagovati”
U bošnjačkom političkom prostoru postoji duboko ukorijenjena nada da će:
– Brisel reagovati na blokade
– Brisel stati u zaštitu institucija
– Brisel “zaustaviti secesiju”
Ali EU ne reaguje na retoriku. Reaguje samo kada:
– postoji fizička destabilizacija
– postoji prijetnja širem regionu
– postoji direktna ugroženost njenih interesa
Sve ispod toga ostaje u zoni diplomatskih saopštenja.
EU želi Bosnu – ali ne ovakvu
Evropska unija bi rado imala Bosnu kao:
– stabilnu
– funkcionalnu
– predvidivu
Ali ne želi da ulaže politički kapital da bi je takvom napravila. To je ključna razlika između želje i volje.
EU ne želi raspad Bosne, ali neće se boriti da je sačuva ako domaći akteri sami guraju sistem u blokadu.
Zaključak: Brisel nije staratelj, nego ogledalo
Evropska unija danas Bosni i Hercegovini ne nudi spas. Nudi ogledalo.
U tom ogledalu se vidi:
– koliko je država sposobna da sama funkcioniše
– koliko su političke elite ozbiljne
– koliko postoji stvarna volja za kompromis
Ako toga nema, EU neće intervenisati. Ona će se povući korak nazad – i pustiti da sistem sam pokaže svoje granice.
Iluzije o Briselu su luksuz koji Bosna više ne može sebi priuštiti.
