Bosna i Hercegovina se već tri decenije vrti u krugu koji savršeno funkcioniše — za one koji ga održavaju. U tom krugu, Bakir Izetbegović, Milorad Dodik i Dragan Čović ne djeluju kao neprijatelji, nego kao međusobni garant opstanka.
To nije teorija zavjere.
To je mehanika vlasti.
Zašto Bakiru treba Dodik
Svaki put kada Dodik zaprijeti secesijom, država “gori”, a javnost se homogenizira. U tom trenutku, Bakir Izetbegović prestaje biti:
- političar bez rezultata
- lider stranke opterećene korupcijom
- nasljednik sistema bez vizije
i postaje — zaštitnik države.
Dodik je idealan protivnik:
dovoljno glasan da zaplaši,
dovoljno predvidiv da se kontroliše,
dovoljno ekstreman da sve slabosti SDA budu “manje važne”.
Kad Dodik jača, SDA se okuplja.
Kad Dodik slabi, SDA gubi smisao.
Kako Bakir “spašava” Dodika
Spas nije u javnoj podršci.
Spas je u odsustvu stvarnog otpora.
- nema institucionalnog pritiska do kraja
- nema političke strategije za razgradnju Dodikove moći
- nema dugoročne vizije države koja Dodika čini suvišnim
Umjesto toga, tu su:
- saopštenja
- patriotske parole
- i beskonačno “čekanje međunarodne zajednice”
Dodik preživi.
Bakir dobije razlog da ostane.
Dodik uzvraća uslugu
Dodik zna da mu Bakir treba isto koliko i on njemu. Bez “bošnjačkog nacionalizma”:
- Dodik gubi izgovor
- RS gubi stalnu ugroženost
- a njegova vlast postaje puka ekonomska katastrofa
Zato Dodik nikad ne ide do kraja.
Prijeti, ali se vraća.
Galami, ali pregovara.
Pas koji laje — ali pazi da ne ujede previše.
Čović: Tiha osovina sistema
U toj igri, Dragan Čović je stabilizator. Nije najglasniji, ali je najkonzistentniji.
On:
- legitimira etnički model
- ucjenjuje “evropskim putem”
- i uvijek dobije ono što mu treba — izborna pravila, pozicije, vrijeme
Čović ne mora spašavati druge.
Sistem spašava njega.
Hrčak u točku: Kako sistem sam sebe hrani
Svaki ciklus izgleda isto:
- Dodik zaprijeti
- Bakir se pozove na odbranu države
- Čović zatraži “ravnopravnost”
- međunarodna zajednica pozove na smirivanje
- niko ne odgovara
- svi ostaju
Građani?
Oni su gorivo.
Zašto ovo traje 30 godina
Jer nacionalizmu treba drugi nacionalizam.
Bez neprijatelja — nema mobilizacije.
Bez straha — nema legitimiteta.
Bez krize — nema vlasti.
Zato se krize proizvode, održavaju i doziraju.
Ne previše da se sistem sruši.
Ne premalo da se zaboravi zašto postoje.
Zaključak: BiH kao savršena mašina za održavanje istih ljudi
Bosna i Hercegovina nije zarobljena jer je komplikovana.
Zarobljena je jer je isplativa.
Bakir ne može bez Dodika.
Dodik ne može bez Bakira.
Čović ne želi nikoga bez njih.
A građani?
Oni već 30 godina trče u točku, dok im govore da je to — napredak.
