Srbija je, zajedno s ostatkom regiona, stalno na liniji geopolitičkog udara, a granica između digitalnog fronta i terenskog djelovanja nikada nije bila tanja. Dok se javnost bavi domaćim političkim cirkusima i ritualnim istjerivanjem pravde na društvenim mrežama, ispod radara prolazi suštinski geostrateški rizik: političke elite na Balkanu nisu samo kolateralna šteta hibridnog rata, one su, ironično, njegovi (ne)svjesni dirigenti.
Rusija je Zapadni Balkan pretvorila u geopolitičku spavaonicu i logističku platformu za projekciju moći te destabilizaciju cijelog evropskog kontinenta. Ovaj rat više se ne vodi samo asimetričnim narativima i dezinformacijama. On uključuje i fizičko-obavještajno djelovanje – finansiranje i obuku subverzivnih grupa, te, što je najalarmantnije, prema javno dostupnim informacijama, instrumentalizaciju srbijanskih državljana u terorističke svrhe i podrivanje suvereniteta demokratskih procesa širom Evrope.
U tom vrtlogu geostrateške opasnosti i političke neiskrenosti, glas Dragana Šormaza, osnivača Evroatlantskog saveta Srbije, zvuči kao neophodan hladan tuš. Šormaz ne samo da razbija mit o “ruskoj braći” već nudi i jednačinu egzistencijalnog opstanka: Nacionalizacija NIS-a te ulazak u NATO/EU su jedini stvarni štit. U ovoj partiji hibridnog rata šutnja nije neutralnost – to je predaja, a cijena te tišine upravo je eskalirala do tačke nacionalne katastrofe.
Rusija, tvrdi Šorman, vodi konstantan hibridni rat:
– Nekada su naši očevi i dede to zvali specijalnim ratom. Danas ga nazivamo hibridnim, jer u njega ulaze savremene tehnologije – pre svega internet. Rusija vodi hibridni rat praktično protiv celog sveta, ali najviše, odnosno u velikoj meri, protiv Sjedinjenih Američkih Država. Taj pritisak je donekle popustio tokom administracije Donalda Trumpa zbog politike koju je vodio. Međutim, Rusija istovremeno vodi snažan hibridni rat protiv Evropske unije, a na Zapadnom Balkanu on je prisutan konstantno – kroz širenje nezadovoljstva EU i NATO-om među našim narodima i, da tako kažemo, između Srbije i njenih komšija. Isti model koriste i širom Evrope.
Ističe da danas na društvenim mrežama možemo bukvalno vidjeti ofanzivu Rusije po pitanju odluke EU da se sva zamrznuta sredstva Rusije usmjere za obnovu Ukrajine, bez obzira na to što Rusija takvu odluku nije donijela.
– Od oko 210 milijardi evra – to je praktično opšta ofanziva Rusije na Evropsku uniju. Svašta se piše, poziva se na to da evropski narodi unište EU, da Unija više ne postoji i slično. Isto se dešava i kod nas na Zapadnom Balkanu. Rusija je, sve do ovih poslednjih akcija EU, lagala da joj ne smeta da bilo koja od naših država – Srbija, BiH, Crna Gora ili Severna Makedonija – postanu članice EU, ali se oduvek protivila njihovom članstvu u NATO-u. Ovih dana spoljna politika Rusije NATO skoro i ne pominje, glavni neprijatelj je EU, i tim narativima se intenzivno bave, posebno u Srbiji – naročito posle ovoga što se dogodilo s demonstracijama u Srbiji. Rusija je u Srbiji prisutna i nezakonito, kroz obaveštajni rad, ne samo u domenu hibridnih pretnji i internetskog delovanja, već i fizički. To je potvrđeno u najmanje dva slučaja, reći će Šormaz za Antiportal.
Kamp u Loznici
Prvi slučaj, navodi, odnosi se na to da su ljudi koji su bili obučavani u kampu u Loznici, kao i na još nekoliko lokacija, Srbi, učestvovali u izvršavanju krivičnih djela, uključujući širenje nezadovoljstva i netrpeljivosti prema muslimanskom, pa čak i prema jevrejskom stanovništvu u državama Zapadne Evrope, gdje su zbog toga hapšeni i procesuirani. Dodaje da su takve aktivnosti izvođene i nedavno, povodom izbora u Rumuniji i Moldaviji, gdje su ljudi obučavani u Srbiji od ruskih struktura, pa potom slati u te dve države da provode terorističke akcije s ciljem sprečavanja normalnog održavanja demokratskih izbora. Time se radilo, napominje, u korist destabilizacije ili potencijalne pobjede onih političkih snaga u Rumuniji i Moldaviji koje su bile protiv EU — naročito u Moldaviji, gdje bi to zaustavilo proces pridruživanja te zemlje EU.
– Tako da je Rusija prisutna. Srbija je to dozvolila. Otvoreno kažem da su službe u Srbiji znale za postojanje takvih kampova, takvih obuka i prisutnih ljudi. Setite se 2016. godine, kad je pred izbore u Crnoj Gori pokušan državni udar – tad je sleteo i Petrušev (Nikolaj Petrušev, sekretar Savjeta bezbjednosti Ruske Federacije, op. a) da bi intervenisao i spasio neke svoje ljude. Prema svim informacijama, govori se o šest ljudi koji su iz Beograda avionom otišli zajedno s Petruševim za Rusiju, a koji su bili učesnici tog državnog udara. Dakle, radilo se o ruskim državljanima, govori naš sagovornik.
Suštinsko pitanje je, naravno, zašto baš Srbija funkcioniše kao epicentar ruskog destabilizacijskog djelovanja. Šormaz ne daje diplomatski odgovor – on daje autopsiju:
– Rusija otvoreno destabilizuje Zapadni Balkan, a Srbija joj je plodno tlo iz kojeg to može da radi. Taj narativ se godinama širi kroz priču o bombardovanju i gubicima, o katastrofi koju je Srbija doživela, a doživela je zato što je sama kriva za ratove devedesetih koje je izazvala i koje je izgubila. Sama je odgovorna za te zločine, za genocid u Srebrenici i za veliko etničko čišćenje na Kosovu — i sama je platila cenu svega toga. Ali, nažalost, pameti nije došla. I vlašću Aleksandra Vučića, koji je pobedio i obnovio Srbiju zahvaljujući EU, time što je potpisao Briselski sporazum i krenuo da ga sprovodi po pitanju Kosova — međutim, tokom kasnijih godina vlasti sve je to promenio. Ponovo se okrenuo Rusiji i omogućio joj da preko naše zemlje destabilizuje sve zemlje u okruženju. Pa, kao što vidite, nije problem samo to što iz Rusije destabilizuju Srbiju i Bosnu nego što to rade i u Francuskoj, Rumuniji, Moldaviji i ko zna u koliko još zemalja.
Slučaj Aleksandra Savića, iako potkrijepljen dokumentima i istragama u Francuskoj, u Srbiji nije izazvao ni minimalni politički potres. Naprotiv, prešutjelo se sve, kao da se nije desilo. Nije bilo političke odgovornosti, nije bilo ni pokušaja da se javnosti objasni kako je državljanin Srbije dospio u sam vrh jedne strane obavještajne operacije. Umjesto suočavanja, zavladala je institucionalna šutnja.
Iz Srbije s ljubavlju
Šormaz objašnjava da se u Srbiji Rusija ne pominje nikada u negativnom kontekstu, naročito vlast:
– U negativnom kontekstu Rusiju pominje nekoliko naših samostalnih političkih aktera i analitičara. Što se tiče političkih partija, a naročito onih koje čine vlast Aleksandra Vučića, sve što je negativno u vezi s Rusijom sistematski se krije i negativno se ne govori. O dokazanim radnjama i ljudima kojima se sada sudi u Srbiji zbog delovanja u korist Rusije, ćuti se. Ćuti se i o tom slučaju, i o vojnim kampovima, te onim u okolini Loznice. Pazite: maloletna deca od 10, 12 godina obučavana su za rukovanje vatrenim oružjem. Trebaće nam godine da se toga oslobodimo.
Dodaje da kad padne, “a ovih dana će pasti režim Vučića, trebaće nam godine da se izlečimo od tog virusa koji je ubačen Srbiji”.
– Pogledajte izjavu Lavrova (Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije, op. a) u vezi s NIS-om: “Vi nemate prava da nacionalizujete NIS”. Pa imamo naše zakone, naš ustav, našu državu. Mi moramo da nacionalizujemo NIS da spasimo Srbiju od katastrofe, ali ne samo u energetskom sektoru, jer nama svima svakog dana Amerika može da uvede tzv. sekundarne sankcije na platni promet, pa i Narodnoj banci Srbije, koja i dalje radi s NIS-om, koji je sankcionisani entitet, rusko vlasništvo, od SAD-a. Ukoliko to uradi, sve privredne i bankarske aktivnosti prestaju. Istog trenutka se vraćamo u deveti, ne 19. vek. Vučić ne sme ništa da kaže, da uradi, nego samo Srbija čeka ovaj ili onaj datum, a Srbija je možda u većoj katastrofi nego što je bila devedesetih, mišljenja je Šormaz.
A zašto ne smije? Šormaz navodi dva razloga:
– Prvi je jer je on beskrupulozan čovek, bez obraza i malo bez čojstva, što bi rekle komšije iz Crne Gore. Računa na to da bi mu, ako sada uradi bilo šta protiv Rusije, rejting odmah pao za deset odsto i da bi sigurno izgubio izbore. On izbore gubi svakako, kad god se raspišu — on u Srbiji više ne može da pobedi. Ali ako bi sada uradio nešto protiv Rusije, potpuno bi se strmoglavio s rejtingom i bio bi izuzetno slab na narednim izborima, jer bi ga birači kaznili što ih je godinama lagao o Rusiji, a onda bio primoran da postupi protiv nje da bi spasao zemlju. To bi ga politički uništilo. A i ovako je politički mrtav.
Nacionalizacija NIS-a?
Sljedeća tačka u Šormazovoj analizi udara pravo u srce ruskog uticaja u Srbiji – Naftna industrija Srbije (NIS). Nacionalizacija te kompanije nije samo ekonomsko pitanje već je bezbjednosni alarm koji je već odavno uključen, signalizujući akutni rizik od sekundarnih sankcija. Šormaz ne okoliša: “Nacionalizacija NIS-a je jedino rešenje i moraće da je uradi u narednih nekoliko dana. On izbegava”.
Druga stvar koja je bitna, cijeni, “a i mnogi misle, da se plaši za lični život”.
– Srbija ostaje bez Rusa, bez gasa, bez nafte, i postoji realan rizik da nam Amerikanci uvedu sankcije na platni promet sa celim svetom — da nijedan račun više ne može da funkcioniše, nijedna platna kartica u Srbiji, nijedna menjačnica, niti razmena deviza… Ja sam prekinuo sve veze sa Vučićem zbog Rusije. Znam kako živim ja i kako živi moja porodica zbog te odluke. Kad običan čovek donese odluku — od nje zavise njegova porodica i on. Ali kad političar donese odluku — od nje zavisi ceo narod. Prema tome, ja sam mu još pre nekoliko godina rekao da moramo da raščistimo s Rusijom i da idemo u NATO i EU. On me nije poslušao i sada se doveo u situaciju da se plaši za sopstveni život, jasan je sagovornik Antiportala.
Nacionalistička glad
A ruski uticaj ne završava na Drini. Naprotiv, on se preliva preko granice, formirajući drugi krak aktivnog hibridnog rata Rusije u BiH. Njegovi efekti ulaze direktno u institucije, infiltriraju se u ključne političke rasprave i, što je najopasnije, iskrivljuju iluzije o geostrateškom prijateljstvu.
Šormazovo viđenje je nedvosmisleno: “Sve što Rusija radi u BiH na destabilizaciji, radi iz Srbije. I to je finansirano novcem iz NIS-a koji je sankcionisan. Dakle, nisu Rusi trošili svoj novac da nas destabilizuju u Srbiji i BiH, nego su trošili novac građana Srbije, pa i Bosne, koji idu na NIS-ove pumpe po BiH. Taj novac je trošen na našu destabilizaciju”.
Smatra da svi oni koji vode politiku na takav način da napadaju Dodika i RS, a onda on njima uzvraća, ustvari usporavaju BiH na putu ka NATO-u i EU.
– Te nacionalističke politike koje hrane jedna drugu su u dogovoru i podmetnute su od Rusije. Kada bi se vodila politika drugačijeg tipa – da iz Sarajeva političari odu u Banjaluku i kažu: “Mi smo došli, ‘ajde da se dogovorimo da idemo u EU i NATO”, Rusija više ne bi imala kud, zaključuje Dragan Šormaz za Antiportal.
Suma sumarum, Rusija ima plan. Balkan nema. I zato nam se tragedije ne događaju, nego repriziraju.
