Bosna i Hercegovina ne proizvodi ni svjetske lidere, ni svemirske programe, ni strateške mineralne resurse. Čak ni gas nema. Pa ipak — svaki put kad se svjetska geopolitička klima promijeni, BiH se ponovo nađe na mapi velikih igrača.
Dolazak Donalda Trumpa ponovo je otvorio pitanje:
šta moćnici žele od države koja je kompleksna kao kvantna fizika, a krhka kao staklena čaša?
Odgovor nije jednostavan, ali je kristalno jasan:
Bosna i Hercegovina je savršena upravo zato što je — nesavršena.
Trumpova logika: Balkan nije emocija, nego trgovina
Za razliku od evropskih diplomata koji BiH vole posmatrati kao „projekat“, Trump je brutalno pragmatičan. Za njega Balkan nije romantična ideja nego tabla za pregovore.
Njegovi prioriteti u regionu su:
- Oslabiti ruski utjecaj (ili ga barem kontrolisati).
- Spriječiti kinesko partnerstvo u strateškim projektima.
- Stabilizirati NATO istočno krilo (jer SAD ne želi još jedan front nesigurnosti).
- Napraviti “deal” koji izgleda dobro pred kamerama.
Zato je Milorad Dodik iznenada opet postao figura.
Ne zato što je važan — nego zato što je koristan.
Šta Dodik može ponuditi Trumpu?
1. Distanciranje od Moskve
Nijedan instrument pritiska nije jači u očima Washingtona od signala da se neko odvaja od Kremlja.
I zato Dodik:
- otvara vrata američkim diplomatama,
- „razmišlja“ o smanjenju saradnje s Rusijom,
- govori o „statusu neutralnosti“,
- isijava energiju čovjeka koji bi, za pravu cijenu, prodao i vlastitu političku prošlost.
Da se razumijemo:
Dodik bez Moskve politički ne postoji.
Ali Dodik bez činovničkog opstanka — ne može da živi.
A američke sankcije pritiskaju upravo to.
2. Garancije da neće razbijati BiH
Apsurdno, ali istinito: najveći separatiste u BiH najviše kontrolišu — strani ambasadori.
Poruka Dodika prema Trumpovoj administraciji je jednostavna:
„Ako me skinete sa sankcija, ja ću biti miran.“
Ne zato što želi stabilnu BiH, nego zato što mu treba politički kiseonik.
3. Oslabiti ruski narativ o Balkanu
Washingtonu se žuri.
Rusija je ekonomski i politički oslabila ratom u Ukrajini.
Balkan je idealno mjesto za pokazivanje mišića.
Ako Dodik javno napravi makar simboličan zaokret, SAD to može prodati kao „pobjedu nad ruskim utjecajem“.
Ali šta Washington zapravo hoće?
Ništa toliko dramatično kako zvuči — ali dovoljno važno da promijeni region.
1. Status quo koji je stabilan
Ne stabilan kao „funkcionalan“.
Nego stabilan kao:
- nema rata,
- nema raspada,
- nema ruske eskalacije,
- nema kineske kupovine energetskih sistema.
Drugim riječima:
„Neka institucije škripi, samo da se ne raspadne.“
2. BiH u NATO — jednog dana, ako ikada postane država
SAD ne vjeruje EU procesu, jer EU ne vjeruje sama sebi.
Ali NATO je Američka kuća.
A Washington želi sve pukotine na balkanskom zidu popuniti.
BiH je crna rupa.
Ili će u NATO — ili će ostati najranjivija tačka Evrope.
3. Stabilizacija Srbije kroz pritisak na Dodika
Vučić je već signalizirao da je:
„digao ruke od Dodika.“
Ne zato što je odjednom postao demokrata iz Švedske, nego zato što zna:
- EU mu treba zbog ekonomije,
- SAD mu treba zbog Kosova,
- Rusija mu više ne može pružiti ništa osim simbolike.
Dodik mu je postao politički teret.
To znači:
Ako Washington pritisne Dodika, Vučić neće skočiti da ga brani.
A to je nova geopolitička realnost.
Hoće li se BiH podijeliti?
Kratko i jasno:
Ne.
Bar ne na način kako to zamišljaju navijači raspada.
Evo zašto:
- SAD to neće dozvoliti — Balkan mora biti NATO-zaštićen.
- EU to neće dozvoliti — domino efekt bi stigao do Španije, Belgije, Kipra…
- Srbija to ne može iznijeti — Vučić je okrenut EU fondovima, ne ratovima.
- Hrvatska bi morala da bira između EU i svojih maksimalista — a to je lako pogađanje ishoda.
- Rusija je preslaba da izazove rat.
- Dodik nema vojnu moć ni međunarodnu podršku.
Retorika je jedno.
Realnost je druga.
Može li ostati status quo?
Ne — i to je najveći problem.**
BiH je već 29 godina u „privremenom” sistemu koji je trebalo reformisati 1996.
A evo nas 2025. — i dalje u istom Dejtonu.
Sistem je:
- neefikasan,
- sporo reaguje,
- proizvodI krize,
- nagrađuje etničke konflikte,
- razara povjerenje građana,
- ima 14 vlada, 14 parlamenata i 1000 načelnika nadležnosti.
Status quo je održiv isto koliko i:
- auto bez motora,
- država bez države,
- mir bez stabilnosti.
Čak i AI modeli, kada im postaviš pitanje o uređenju BiH, kažu:
„The system is unsustainable.“
Ako to kaže algoritam bez emocija — onda je jasno koliko je Dayton apsurdna konstrukcija.
Međunarodna zajednica — arhitekt haosa koji sada pokušava „popraviti” haos
Ironija historije je bolno jasna:
- Međunarodna zajednica je stvorila ovaj sistem,
- međunarodna zajednica ga održava,
- međunarodna zajednica se sada čudi što sistem ne radi.
Dejton je bio hitna politička operacija.
Ali niko nije predvidio da će:
- privremeno postati trajno,
- Komplikovano postati normalno,
- apsurd postati pravilo.
I sada kada analitičari u Washingtonu i Briselu kažu:
„Bosnia needs constitutional reform.“
— BiH im odgovara:
„Pa vi ste je napisali.“
Pa šta onda moćnici žele od BiH?
Suština je brutalno jednostavna.**
1. Zemlju koja se neće raspasti.
Ali ni dovoljno ojačati da postane politički suverena.
2. Državu koja je dovoljno stabilna za NATO.
Ali ne dovoljno jasna da ometa velike interese.
3. Poligon za regionalne dogovore.
BiH je tampon, amortizer i diplomatski čvor.
4. Instrument za kontrolu ruskog utjecaja.
Dodik je tu valuta, ne vizija.
5. Partnera koji ne mora biti funkcionalan — samo poslušan.
Bosna i Hercegovina je važnija nego što misli — ali nikad zbog sebe
Moćnici žele BiH ne zato što je bogata ili velika, nego zato što je:
- geopolitički čvor,
- istorijska eksplozivna tačka,
- slab sistem koji lako modeliraš,
- tampon zona između istoka i zapada.
I zato nikada neće dopustiti raspad države.
Ali neće se ni potruditi da ona stvarno proradi.
BiH će se mijenjati — ali tek kad to moćnicima bude korisno.
Do tada, živimo u političkom inženjeringu koji je međunarodna zajednica napravila, a Balkan naučio da preživljava.
