U Bosni i Hercegovini problem nije što nema zakona.
Problem je što ih niko ne doživljava kao obavezu.
Sistem koji traje — ali ne završava
Postupci traju godinama.
Nekad i decenijama.
Veliki slučajevi počnu glasno.
Završe tiho.
Bez epiloga.
Bez odgovornosti.
Selektivna pravda
Najopasnija stvar nije korupcija.
Nego percepcija da zakon ne važi jednako za sve.
mali odgovaraju
veliki čekaju
a često — ne dočekaju ništa
I tu sistem gubi kredibilitet.
Povjerenje koje nestaje
Kada građanin ne vjeruje sudu, on ne vidi pravdu kao rješenje.
Vidi je kao prepreku.
I tada zakon prestaje biti temelj društva.
Postaje formalnost.
Zaključak
Pravosuđe u BiH nije slomljeno.
Ono funkcioniše.
Ali ne za ono za šta bi trebalo.
