Postoje pitanja na koja ne želiš odgovor.
Ovo je jedno od njih.
Jer dok god je Džeko tu — ne moraš ga postaviti.
Navika koja je postala sistem
Godinama je postojalo jedno rješenje:
zapne — Džeko
treba gol — Džeko
treba lider — Džeko
To nije bila taktika.
To je bila navika.
I problem.
Jer navike pucaju kada ih više nema.
Praznina koja se ne vidi odmah
Kada Džeko ode, neće odmah biti katastrofa.
Biće:
nova imena
nova energija
novi početak
Ali onda dođe utakmica gdje treba:
iskustvo
mirnoća
gol iz ničega
I tu počinje nedostajati.
Golgeteri se mogu naći
Lideri — teže.
Možeš naći igrača koji daje golove.
Teže je naći onoga koji:
preuzme odgovornost
ne nestane kad je teško
bude tu kad svi drugi padnu
Džeko je bio to.
Nova generacija — drugačija, ali ne ista
Dolaze:
Esmir Bajraktarević
Kerim Alajbegović
Brži.
Moderniji.
Drugačiji.
Ali pitanje nije:
da li su talentovani
Nego:
ko će preuzeti teret
Jer talent ne nosi reprezentaciju.
Karakter nosi.
Reprezentacija bez sigurnosti
Sa Džekom na terenu, znaš jednu stvar:
uvijek postoji šansa
Bez njega?
šansa postoji
ali nema garancije
A u fudbalu, ta razlika je ogromna.
Najveći problem: očekivanja
Neko će doći poslije njega.
I svi će ga gledati kao:
“novog Džeku”
A to ne postoji.
To je najbrži način da uništiš igrača.
Ironija kraja
Najveća ironija:
Tek kada ode, shvatiće se koliko je bio važan.
Jer dok je bio tu — to se podrazumijevalo.
Zaključak
BiH će igrati bez Džeke.
I dalje će biti reprezentacija.
Ali neće biti ista.
Jer neki igrači ne ostavljaju samo statistiku.
Oni ostavljaju standard.
A standard koji je Džeko postavio…
teško se ponavlja
